Kada neki drugar pozove mog sina na rođendan u izbor poklona se ne mešam (šta ja znam o željama dečaka???) i to uglavnom bude neka kupovna igračka, autić, robotić i sl.
Ali kada ga pozove drugarica, e to je već moja teritorija i rado bih se okušala u izradi poklona za nju. Pa, i ja sam nekada bila devojčica i valjda ću uspeti da napravim nešto što će se svideti devojčici od šest godina.
Šta bih mogla, šta bih mogla? Recimo, ram za sliku, a možda i kutiju ako stignem. To "ako stignem" mi se motalo po glavi jer sam sam radom počela rano ujutru, a sin je već oko tri trebalo da bude na Teinom rođendanu. Raspodelila sam vreme do kad šta treba da završim, i uvek mi se činilo da kasnim. ali na kraju je sve bilo gotovo na vreme.
Kutiju sam pravila na već viđen način, donekle origami tehnikom ali ipak nije origami u potpunosti jer se karton na par mesta zaseca.
Ram sam prvi put pravila za manju sliku nego što inače pravim, ovaj put za format 10x15 i to tako da stoji uspravno, dakle, da se u njega smesti slika portreta.
Pre nego što sam započela bilo šta da pravim pitala sam sina koja je Teina omiljena boja. Nije bio siguran pa sam morala sama da izaberem. Odlučila sam da to budu bela i dve nijanse ružičaste uz par zelenih detalja, sve vreme razmišljajući valjda nisam mnogo pogrešila.
Kada sam već bila skoro gotova, ali bukvalno mi je ostalo još par ukrasa da zalepim sin mi je prišao i pitao me: -Hoćeš se naljutiti? -Zašto? -Mislim da ona voli ljubičastu.
:-))))))))))))))))
-Sad nemam vremena da bilo šta menjam, nadajmo se da će joj se, ipak, dopasti i u ovim bojama.
S obzirom da sam imala nekoliko sati da napravim kutiju i ukrasim je, da napravim ram i ukrasim i njega, prilično sam zadovoljna krajnjim izgledom, jedini moj strah je bio da li je sve zalepljeno kako treba, za to nisam imala dovoljno vremena da sve ispitam, ali se iskreno nadam da je sinčić predao poklon u stanju kakav je ovde na slikama :-)))
Unapred se radujem vašim komentarima i sve vas puno pozdravljam.
Bojana Iza Duge
Ali kada ga pozove drugarica, e to je već moja teritorija i rado bih se okušala u izradi poklona za nju. Pa, i ja sam nekada bila devojčica i valjda ću uspeti da napravim nešto što će se svideti devojčici od šest godina.
Šta bih mogla, šta bih mogla? Recimo, ram za sliku, a možda i kutiju ako stignem. To "ako stignem" mi se motalo po glavi jer sam sam radom počela rano ujutru, a sin je već oko tri trebalo da bude na Teinom rođendanu. Raspodelila sam vreme do kad šta treba da završim, i uvek mi se činilo da kasnim. ali na kraju je sve bilo gotovo na vreme.
Kutiju sam pravila na već viđen način, donekle origami tehnikom ali ipak nije origami u potpunosti jer se karton na par mesta zaseca.
Ram sam prvi put pravila za manju sliku nego što inače pravim, ovaj put za format 10x15 i to tako da stoji uspravno, dakle, da se u njega smesti slika portreta.
Pre nego što sam započela bilo šta da pravim pitala sam sina koja je Teina omiljena boja. Nije bio siguran pa sam morala sama da izaberem. Odlučila sam da to budu bela i dve nijanse ružičaste uz par zelenih detalja, sve vreme razmišljajući valjda nisam mnogo pogrešila.
Kada sam već bila skoro gotova, ali bukvalno mi je ostalo još par ukrasa da zalepim sin mi je prišao i pitao me: -Hoćeš se naljutiti? -Zašto? -Mislim da ona voli ljubičastu.
:-))))))))))))))))
-Sad nemam vremena da bilo šta menjam, nadajmo se da će joj se, ipak, dopasti i u ovim bojama.
Unapred se radujem vašim komentarima i sve vas puno pozdravljam.
Bojana Iza Duge
