Duga od Anice

Imala sam već pripremljen post za danas ali to može da sačeka do sutra.
Verovatno je kod mnogih od vas danas padala kiša i možda ste i vi danas videli dugu. A meni je stigla i preko intereneta u jednoj slatkoj poruci, od divne Anice. Možda neki od vas znaju Anicu sa bloga Izazovi i slatkiši gde se par puta prijavljivala sa divnim ramovima i čini mi se, za sad, jednom čestitkom, a od sad ćete moći da se divite njenim radovima i na novoj fb stranici "Ondinijana" ili na njenom blogu.
Ovo je slika koja mi je od nje danas stigla.

Slika mi je zaista izmamila osmeh ali još više saznanje da jedna osoba, ko zna koliko stotina kilometara daleko od mene, ugleda dugu i pomisli da bi bilo lepo da je podeli sa mnom. To saznanje/osećanje je neprocenjivo.

 Ja sam počela da pišem svoj i pratim vaše blogove da bih razmenila iskustva sa mnogim kreativcima, da bih naučila od svih vas ponešto, to mi je bio cilj u početku, ali sada shvatam da od svega ovog dobijam mnogo više. A to je, svakodnevno jačanje vere u ljude, što nije mala stvar u današnje vreme.
Pronalazim (ili me pronalaze) ljude slične sebi, koji se raduju malim ali toliko lepim stvarima, ali što je najvažnije koji ne zaborave da to podele sa drugima.
To sam ja danas prepoznala u Anicinom gestu i to mi je mnogo značilo. Da li sam ti se već zahvalila? I neka, još jednom ću, hvala ti na svemu pomenutom.

A hvala i svima koji mi se danas pridruže Iza Duge.
Pozdrav svima!

Ram i kutija za Teu

Kada neki drugar pozove mog sina na rođendan u izbor poklona se ne mešam (šta ja znam o željama dečaka???) i to uglavnom bude neka kupovna igračka, autić, robotić i sl.
Ali kada ga pozove drugarica, e to je već moja teritorija i rado bih se okušala u izradi poklona za nju. Pa, i ja sam nekada bila devojčica i valjda ću uspeti da napravim nešto što će se svideti devojčici od šest godina.
Šta bih mogla, šta bih mogla? Recimo, ram za sliku, a možda i kutiju ako stignem. To "ako stignem" mi se motalo po glavi jer sam sam radom počela rano ujutru, a sin je već oko tri trebalo da bude na Teinom rođendanu. Raspodelila sam vreme do kad šta treba da završim, i uvek mi se činilo da kasnim. ali na kraju je sve bilo gotovo na vreme.

Kutiju sam pravila na već viđen način, donekle origami tehnikom ali ipak nije origami u potpunosti jer se karton na par mesta zaseca.

Ram sam prvi put pravila za manju sliku nego što inače pravim, ovaj put za format 10x15 i to tako da stoji uspravno, dakle, da se u njega smesti slika portreta.

Pre nego što sam započela bilo šta da pravim pitala sam sina koja je Teina omiljena boja. Nije bio siguran pa sam morala sama da izaberem. Odlučila sam da to budu bela i dve nijanse ružičaste uz par zelenih detalja, sve vreme razmišljajući valjda nisam mnogo pogrešila.

Kada sam već bila skoro gotova, ali bukvalno mi je ostalo još par ukrasa da zalepim sin mi je prišao i pitao me: -Hoćeš se naljutiti? -Zašto? -Mislim da ona voli ljubičastu.
:-))))))))))))))))
-Sad nemam vremena da bilo šta menjam, nadajmo se da će joj se, ipak, dopasti i u ovim bojama.

S obzirom da sam imala nekoliko sati da napravim kutiju i ukrasim je, da napravim ram i ukrasim i njega, prilično sam zadovoljna krajnjim izgledom, jedini moj strah je bio da li je sve zalepljeno kako treba, za to nisam imala dovoljno vremena da sve ispitam, ali se iskreno nadam da je sinčić predao poklon u stanju kakav je ovde na slikama :-)))

Unapred se radujem vašim komentarima i sve vas puno pozdravljam.

Bojana Iza Duge

Poklon za vaspitačicu

Na slikama koje slede je nešto što sam napravila za 8. mart da sinčić predškolac pokloni svojoj vaspitačici. Par nedelja ranije je saznao da joj je omiljena boja svetlo zelena, a meni je nekako uz vaspitačicu, mislim na to zanimanje uopšteno gledano, najviše odgovarala podloga za blokčič i označivač za knjigu.

Odlučila sam šta ću praviti i u kojim bojama pa sam mogla da krenem sa radom, a pri tom mi je sve vreme na pameti bilo to da je u toku izazov na temu "Tačkasto", na blogu Izazovi i slatkiši.  Naravno da nisam mogla da se oduprem pa sam let leptira predstavila tufnicama (tačkicama, kružićima), što do sad nisam radila na taj način, ali mi se baš dopalo, fino je ispalo, a taman i stižem da se na vreme prijavim na izazov (ne kao obično u poslednji čas).

Ja sam zadovoljna, prijaju mi ovakve blage pastelne boje, deluju umirujuće.
A vama

Pozdrav svima!
Bojana Iza Duge

Album za zaljubljene- skraćeno izdanje

Da li se meni čini ili se devojke više trude da obraduju svoje momke unikatnim, ručno rađenim poklonima?
Ponovo je jedna zaljubljena devojka poželela album koji bi poklonila svom dečku sa njihovim zajedničkim slikama, a kako smo imale samo dva- tri dana da se dogovorimo i da ja onda to napravim, odluka je pala da ponovo izradim crno-crveni album (naravno sa ponekim drugačijim detaljčićem), ovaj put sa manje strana, ali zato je tu bila i čestitka kao dodatak.

Drage dame, srećan vam 8. mart, nadam se da su se bar danas muškarci više potrudili oko svojih devojaka, žena... i da su ih obradovali nekim poklončićem baš za njih odabranim.
Meni je danas najdraži poklon podario moj sinčić koji mi je jutros, još uvek pospan, izrecitovao pesmicu koju ih je vaspitačica naučila u vrtiću, a počinje ovako:
"Moja mama je super žena,
tu ne postoji dilema..."
:-))))))))))))

Pozdrav svima šaljem!
Do novog posta budite mi dobro i zdravo. I osmeh na lice nabacite, smejte se, radujte se, plešite, igrajte se sa decom, ludujte, glupirajte se, šalite se, smejte se svojim manama i budite ponosni na svoje vrline....
:-*

Bojana Iza Duge

Nova kolekcija

Dragi moji, sa čestitkom iz prethodnog posta, sa kojom sam se prijavljivala na izazov uspela sam da udjem u Top 3. Pobednicu i ostale radove koji su se našli u top 3 pogledajte na blogu Izazovi i slatkiši.

A sad želim da vam pokažem dve čestitke koje sam izradila upravo dok sam čekala da mi se javi inspiracija za pomenuti izazov.
 Radila sam ih po istom principu kao čestitke iz ovog posta, na mojoj fb stranici sam album sa tim čestitkama nazvala "Nova kolekcija", pa sam i ovaj post tako nazvala. Verujem da ćete uočiti po čemu su sve one slične, a možda je i to samo moj utisak, da se one razlikuju od mojih ostalih čestitki, i da predstavljaju novu kolekciju. :-)))

 To bi bilo to, ostalo mi je samo da pohvalim mog starijeg sina (predškolca) koji mi je pomogao da ubacim sve ove slike. Želi da nauči kako se sve ovo radi pa da i on ima svoj blog jednog dana :-)))))) Današnja deca!

Pozdrav svima, hvala vam na poseti.