петак, 31. мај 2013.

Još jedan rođendan - Ivanin

Ponovo sam za rođendan sinovljeve drugarice pravila ram i kutiju, sve po istom principu kao i za Teu, ali je sada preovlađivala ljubičasta boja.
















Uskoro se bliži još jedan rođendan na koji sinčić treba da ide i dvoumim se da li opet da pravim kutiju i ram ili da ovaj put nešto drugo napravim, neki album ili sveščicu.
U sledećem postu ću najverovatnije podeliti sa vama poklončić koji sam pravila za našu Iskricu, pa pošto sam se tad ispraksirala u izradi i koričenju tih sveščica sada me nešto vuče da napravim još jednu.
Hm? Šta da radim? Moram brzo da odlučim jer treba krenuti sa radom.

Pozdrav svima,
Bojana Iza Duge



недеља, 26. мај 2013.

Muzika i ljubav - uvek dobra kombinacija

    Izgleda da sam napravila potpuni pogodak sa albumom za zaljubljene i da se devojkama baš svidja (nadam se i njihovim dečkićima). Vrlo brzo nakon prvog albuma, pravila sam drugi u skraćenom izdanju (ako se sećate), a odmah posle njega sam po želji jedne K. krenula sa izradom trećeg. Medjutim, pošto je K. imala neke nove predloge i željice koje je trebalo ispoštovati a ja nisam imala rok za izradu (hvala joj na tome:-) ), dogovorile smo se da neke stranice ostavim kao u prethodnim albumima a druge da napravim potpuno nove sa dosta motiva vezanih za muziku. "Vaše želje su za mene zapovest." :-)
    Kada počinjem izradu nekog većeg rada, albuma ili radosnice, najpre na papiru pribeležim, recimo, broj stranica, njihove dimenzije i skiciram neke početne ideje...




 ...a onda prelazim na izradu.

Obično prvo pravim korice, pa preko njih prosudim da li je dobra odabrana kombinacija boja i ukrasa. Tako je prvo nastala prednja korica na kojoj je ram za sliku ukrašen sa nekoliko srca, note radjene kvilingom, ručno crtane "vijuge" i klavijatura, i srculence nekim slučajem baš na noti koja se zove "ti i ja", pardon na noti "MI".  ;-)




Zadnja korica je podeljena na crni deo na kome sam lepkom sa crvenim šljokicama iscrtala lozicu koja se zatim obmotava oko jedne dirke i prelazi na beli deo gde sam nastavila da je crtam tankim crnim flomasterom.




 Kod ovog albuma sam odlučila da stranice budu bele, crne i crvene, mada mi posle nije bilo jasno zašto (o, zašto) sam tako izabrala, jer su me crvene stranice baš namučile. Bile su mi "prejake", pa sam morala da ih "smirujem" sa dosta belih detalja.

Videćete, uostalom, na slikama o čemu pričam. Idemo redom.




(Ovo je mom starijem sinčiću najlepša stranica. Već sam pominjala da je on često pored mene dok radim ili svrati u pauzi igranja da mi kaže nešto lepo o onome što upravo nastaje.)




Malena srca koja sam koristila i na prednjoj korici, ovde sam iskoristila da od njih napravim leptiriće. Po dva srca okrenuta uglovima jedan prema drugom, flomasterom nacrtane antene i putanje leta i gotovo.
Trake papira koje su prelazile preko prostora za sliku nisam na tom mestu zalepila za podlogu da bi slika mogla da se podvuče pod tu traku i onda zalepi. Tako sam dobila utisak da neka srca prolaze iza, a neka ispred fotografije.




Sledeće dve stranice su od crvenog hamera i tu se upravo vidi ono što sam ranije spominjala, da sam jarkost crvene boje ublaživala velikim belim površinama. Po jedna klavijatura na obe stranice, ivice sam im isekla talasastim makazama, a zatim flomasterom iscrtala crne kružiće (kao na ovoj novogodišnjoj čestitki), pa je podsećalo na čipku...




...od crvenih cirkona sam napravila violinski ključ...




...na desnoj klavijaturi sam ponovo zalepila srca na notu "MI" (ovaj put dva srca), još dva leptira i dve zastavice i moja procena je bila da je dosta ukrašavanja.




Zatim slede dve crne stranice. Njih sam "ukrala" iz prethodnih albuma tako da su već viđene. Sećate se ove lozice iscrtane lepkom sa šljokicama na kojoj "rastu" srca prekrivena štrasom.



Tu je i jedan produžetak strane da bih povećala broj mesta za fotografije,




a iz istog razloga su baš na tom produžetku i olovkom iscrtana srca u koja bi trebalo zalepiti isečke fotografije. Da bi K. lakše odredila koji deo slike želi da iseče, uz album je dobila i šablon.



Ponovo dolaze bele strane, ovaj put krivudave klavijature i puno srca...



...a onda opet "teške" crvene stranice.




Rešenje za njihovo ukrašavanje sam pronašla u raznim društvenim igrama kao što su domine,




 iks-oks,



 slagalice...



... i karte, uz dodatak dva leptira i kovertice za neku skrivenu poruku.



Opet sam ubacila dosta belih detalja i na kraju sam bila zadovoljna.

Još su dve strane ostale, crne, dakle već vidjene, a to su stranica sa sazveždjima i, naravno, nezaobilazne mace. :-)





Ostale su još kartice da vam ih pokažem, koje se smeštaju u džepiće izmedju stranica. Sa jedne strane je prostor za fotografiju...



 ...a sa druge mesto da se nešto napiše, da li će to biti datum i mesto fotografisanja, objašnjenje slike (ukoliko je to potrebno), neki šaljivi komentar ili ljubavna poruka, to je sad već na vlasnici albuma.




Kako vam se čini, imate li neki predlog šta sam mogla drugačije da uradim, šta da promenim pri izradi nekog narednog albuma? Već se radujem svakom vašem komentaru.

Sve vas puno pozdravljam,
Bojana Iza Duge




Duga od Anice

Imala sam već pripremljen post za danas ali to može da sačeka do sutra.
Verovatno je kod mnogih od vas danas padala kiša i možda ste i vi danas videli dugu. A meni je stigla i preko intereneta u jednoj slatkoj poruci, od divne Anice. Možda neki od vas znaju Anicu sa bloga Izazovi i slatkiši gde se par puta prijavljivala sa divnim ramovima i čini mi se, za sad, jednom čestitkom, a od sad ćete moći da se divite njenim radovima i na novoj fb stranici "Ondinijana" ili na njenom blogu.
Ovo je slika koja mi je od nje danas stigla.




Slika mi je zaista izmamila osmeh ali još više saznanje da jedna osoba, ko zna koliko stotina kilometara daleko od mene, ugleda dugu i pomisli da bi bilo lepo da je podeli sa mnom. To saznanje/osećanje je neprocenjivo.

 Ja sam počela da pišem svoj i pratim vaše blogove da bih razmenila iskustva sa mnogim kreativcima, da bih naučila od svih vas ponešto, to mi je bio cilj u početku, ali sada shvatam da od svega ovog dobijam mnogo više. A to je, svakodnevno jačanje vere u ljude, što nije mala stvar u današnje vreme.
Pronalazim (ili me pronalaze) ljude slične sebi, koji se raduju malim ali toliko lepim stvarima, ali što je najvažnije koji ne zaborave da to podele sa drugima.
To sam ja danas prepoznala u Anicinom gestu i to mi je mnogo značilo. Da li sam ti se već zahvalila? I neka, još jednom ću, hvala ti na svemu pomenutom.

A hvala i svima koji mi se danas pridruže Iza Duge.
Pozdrav svima!



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...