Na neki način svećnjaci

Ali ih ja pre nazivam podloge za sveće. Radi se o čvrstoj kartonskoj osnovi obmotanoj papirom u boji u čijem centru je mesto za sveću, a okolo su raznorazni papirni ukrasi, ili rađeni kvilingom ili jednostavno dobijeni pomoću bušača, a svoje mesto je našao i po koji cirkon.
Iako ljudi koji si već imali prilike da ih vide, što uživo ili na drugim internet stranicama, hvale moju kreativnost i originalnost, ja uvek kažem da ja to nisam smislila. Potrudila sam se da uradim na drugačiji način, ali ipak ideju sam dobila na ovom blogu čiji je autor Monica.

Za sad sam uradila tri podloge. U izboru boja svake od njih presudnu ulogu je imala upravo sveća koja će na toj podlozi stajati.

Prvo je nastala ružičasto-zelena podloga. Ovu kombinaciju boja sam zavolela nailazeći na netu na cvetne aranžmane u ovim bojama (ne znam da li sam vam već pominjala da je moja prvobitna želja bila da se bavim cvećarstvom, pa sam se trudila da što više naučim iz te oblasti, otud ja na forumu cvećara :-) (*Update: link je promenjen i vodi ka njihovoj FB stranici), ali izgleda neko odgore mi je namenio nešto drugo, mada ko zna šta nosi sutra!)

Da se vratim na "svećnjake". Ružičasto-zelena kombinacija sa sitnim žutim i belim kružićima da još malo razvesele celu kompoziciju, a onda još po tri cirkona u svakom ćošku.

Sledeća podloga je u rozim i ljubičastim tonovima. Ona mi je oduzela dosta vremena...

...što zbog sečenja svih tih trakica, što zbog njihovog namotavanja...

...ali najviše je trajalo slaganje svih tih krugova tako da se uklope po veličini, da se slože po boji i uopšte da se odredi njihov raspored.

Što se treće podloge tiče, najpre sam zamislila da to bude samo bordo i bela podloga, ali u toku rada i probanja raznih rešenja odlučila sam da dodam još koji ružičasti cvet. I sa njima je opet bilo isprobavanja raznih kombinacija ...

... a konačno rešenje kojim sam bila zadovoljna je na slikama koje slede.

Isprobavanje raznih kombinacija i jeste najzanimljiviji deo, ali ponekad zna pošteno da me namuči. A kad jednom nađem to konačno rešenje, čini mi se da bi taj predmet, da moram ponovo da ga napravim, sada uradila za mnogo, mnogo manje vremena.
I onda počnem da razmišljam o određivanju cene onoga što napravim. Materijal nije skup, to je uglavnom papir i karton, ponegde satenska traka, čipka, dugme, cirkon. Sama izrada jeste ponekad komplikovana, nekad jednostavnija, ima i dosta pripremnih radnji, ali sve to ne oduzima mnogo vremena koliko osmišljavanje pogotovo nekih većih radova kao što je bio slučaj sa nekim albumom ili magičnom kutijom.
Samo jednom do sad sam imala priliku da ponovim nešto što sam već radila. Možda se sećate čestitke za posebnu osobu. Pre nekog vremena je trebalo da napravim njenu bliznakinju, čija je izrada, sada kada sam znala svaki detalj kako će izgledati, bila vrlo jednostavna i brzo završena (ali naravno nije bila baš potpuno identična sestri).

I da ne dužim više, zašto ja sve ovo pišem? Valjda da bih od vas čula kako vi određujete cenu vašim radovima, da bih ohrabrila sebe da poštujem svoje vreme koje sam utrošila na svaki rad, a možda želim da se unapred opravdam pred potencijalnim kupcima.
Mada bih takođe bila skroz nepravedna kada ne bih pomenula da su svi dosadašnji kupci mojih rukotvorina bili potpuno svesni onoga što prođem dok se gotov rad ne nađe u njihovim rukama.

Tako da ću na kraju da pošaljem veliki pozdrav i jedno veliko hvala svima vama koji još uvek cenite ručni rad.

Bojana Iza Duge